Tose Proeski - Boze,brani je od zla

... suze za laku noc ...

zasto

zasto? ma ko ce ga znati sad zasto sam ja tuzna...
a i kad bi ko znao... cemu bi to pomoglo?
nicemu.
problem je u sustini... mnogo dublji. sve te "tri tacke" koje koristim svakih 2 minuta... to je zabrinjavajuce. i to traje... vec podosta meseci...
znaci "tri tacke" problem je ne veliki vec ogroman!
ha ha ha ... recimo da se smejem... ha ha ha
i eto, nasmejah se.

bez naslova

Dobro vece, ili pak dobro jutro... Ili pak kako god.
Prosle noci sam procitala jedan divan esej po naslovu "Esej ni o cemu" ili bar tako nesto slicno. Slatko sam se nasmejala, prijatno iznenadila i kasno uspavala jer sam imala posla.
Secam se da kada mi je bilo 17 htela sam biti cool. Cool je na engleskom ono sto cemo na nasem reci... cool. Od dva vazna faktora za uspeh, volju i taktiku imala sam samo volju. Taktika mi nije isla uz ruku... jer sam u to vreme bila vec odavno odrasla.
Pre neki dan se pitah zasto ne uspevam ziveti kao jedna normalna odrasla osoba. Sto bi znacilo, eventualno, u nekakvoj realnoj socijalnoj zajednici, 2 odrasla clana, ne vise, i eventualno imajuci na umu jos par clanova... malih. Kao i u doba kad mi je bilo 17, stvari se nisu puno promenile, ima volje samo taktika... je ona sto sam je trebala imati u 17. Sudbina je to. Ili vreme. Mi na balkanu, cesto zbog bilo kakvog problema nadjemo nekoga da ispasta... u principu je to vreme ili sudbina. Sta su oni zgresili pa da uvek ispastaju... Bog ce ga znati. A kako to da Bog uvek zna... E pa...
I posto sam uvod kreirala... sad cemo preci na subjekat malo... malo sutra kako bi nasi stari rekli, jer subjekat sto sam htela razvijati ovde... se izgubio. Ma, krivo je vreme, svo kisnjavo, nikakvo, zaboravih o cemu sam htela pricati.

Sta bi jedan veliki pisac radio u ovakvom trenutku?

l'aventure du blog...

Coucou,

Me voilà en me faisant un blog. Tout petit, tout chou, et tout... rose comme ma vie est. Car... pour ceux qui me connaissent... ce n'est plus un mystère mais pour ceux qui sont en train... Bonne Chance!

Le but...
... c'est d'occuper un tout petit peu d'espace dans ce grand espace (WEB).
Un autre but...
... c'est de vous faire rigoler de temps en temps et peut-être pleurer un peu plus souvent. Car... mais ça je vous expliquerai une autre fois.
Un troisième mais pas le dernier... voilà juste montrer que j'existe et que je respire, et que je vie et que j'ai envie... :)

Alors... bonne lecture mes chères...