vracam se sa posla... nakon sto izvedem Mimi i Aby na setanje... ispruzim se na mekanom kaucu... upalim televizor... potrazim omiljenu seriju... i tako... eto tako tece jedno obicno vece...
a onda... da to ne bi licilo na sve ostale veceri koje mozda jesam a mozda i nisam provela u istom ili razlicitom stilu... par misli mi dolaze u goste.
nije mi prvi put da se upitam kako se stize ili postize jedno ili drugo...
ali mi je prvi put da se zapitujem da li se to desava i drugima.
da li se to desava i drugima da ono sto zamisle... i pozele u dubini duse, da im se to i ostvari. jer cineci interogaciju svojih zelja i svojih ostvarenja... sva ostvarenja su prvobitno postojala kao zelje. sva. u jednom ili drugom momentu mog zivota.
e sad... zaista, je li to normalno?
Aucun commentaire:
Enregistrer un commentaire