Priča o Maštici

dok se Jutro budilo i Zora otkrivala

Maštica se još uvek kovrtala pod Svilom,

onom što ju je svu Noć pokrivala.

Želja... najuobraženija od svih prijateljica

Mašticinih se još pred doručkom nakačila

njenim kikama... i bezobrazno se ljuljala...

dobacivala je s vrijemena na vrijeme po koju

sasvim sitnu Misao... i time pokušavala

svim silama uznemiravati je tokom spremanja...

tako su se redom iskovrtale po Mašticinoj kosi

Misao o nedavnom Susretu, potom Misao o

nedavnom Čekanju, potom Misao... o... uf... ma svašta nešto...

i onda... dok je Maštica češljajući se pokušavala

da se otarasi što prije svih tih slatkih Misli...

stvori se Čas da se pođe... a nije spremna bila...

Misao o nedavnom Susretu se nije dala skidati,

niti isčupati, niti ikako se je na silu otarasiti...

već je Maštica trebala nju ubjediti...

i onda... kad nikakvo Ubjedjenje nije moglo

šta god rješiti... rješila je lukavo Maštica...

te je na Put pošla.... uz Misao nedavnog Susreta!